Zahvalnost je karta za mir

Zahvalnost je ključ za radostan i ispunjen život. Kada smo svesni i zahvalni zbog onoga što imamo sada, zaista smo spremni i otvoreni da primimo u svoj život još blagoslova.

Kada sam počela rad na sebi, neki prvi susret sa duhovnosti bila je priča o zakonu privlačenja. Danas sve posmatram mnogo dublje, jer osluškujem istinu svog unutrašnjeg bića, sopstvene dubine. No, veoma me je zaintrigirala ideja o mojoj moći da život učinim savršenim tako da sam se bacila na istraživanje, čitanje i primenu svega što mi se dopadalo od alata. Jedna od moćnih tehnika je bila, pored meditacije, afirmacija, vizuelizacija, i zahvalnost. Veoma sam zahvalna na svemu što sam naučila istražujući ove teme! U prvom momentu delovalo je tako lako svakog jutra otvoriti dnevnik i nabrojati sve ono što u svom životu volim, na čemu sam zahvalna. Ali kada sam počela to da radim, shvatila sam da je meni potreban napor ne bih li osetila taj mir i sreću, ne bih li bila svesna, zaista, koji su blagoslovi moja privilegija.

Spisak svih blagoslova sam veoma lako štreberski ispisivala, ali osećaj nije uvek bio blaženi. Tada sam shvatila koliko je duboko u meni dugogodišnja težnja i čežnja za svim onim što nemam. Kad bih čula prijatelje ili roditelje da mi kažu, ’’Pa dobro, imaš to, to i to, nije li to dovoljno?’’ glas u meni bi vrištao: ’’Ali ja nemam toliko  drugih stvari.’’ Duboko je to u nama, možda je kolektivna svest ovog područja upravo koncentracija na negativne strane života, možda je dovoljan uticaj porodice i okruženja, možda je to samo moje, ne znam, ali znam da posedujem moć da to promenim. I tako je i počelo. Trebalo je vremena i volje i discipline da se najpre setim, a potom i zaista osetim zahvalnost za sve ono što imam. Plako se menjao moj svet. Iz dana u dan, mikro koracima, ja sam se kretala ka miru. I dalje negujem naviku da budem prisutna i osvestim zahvalnost, jer se prelako zaboravi. Međutim, toliko mi dobra donese svako izdizanje i toliko je veličanstven osećaj u meni kada dozvolim radosti da obuzme čitavo moje biće, da znam da vredi raditi na tom delu sebe! Ovde ne bih volela da banalizujem zahvalnost i predstavim je kao taksativni spisak, poput onog spremnog pred kupovinu u nekom mega marketu, već govorim o osećaju da je sve dobro, da je svaka situacija deo mog iskustva, meni potrebnog za ekspanziju duše, da zaista ima toliko divnih blagoslova u mom životu, pa i u tvom, čitaoče dragi, da možemo osetiti mir.

Ja celim svojim bićem verujem da zahvalnost transformiše život, da leči i dozvoljava rast. Zahvalnost je svesno fokusiranje na sve ono što imamo i na pozitivnu stranu svake situacije. Ne postoji dobra i loša situacija, postoji samo naš ugao gledanja i doživljaj iste. Svaka situacija za sebe jeste neutralna i sama po sebi savršena, jer je ona nit u beskonačnoj tapiseriji Univerzuma. Ono značenje koje joj mi damo, obeležava je epitetom ’’dobra, loša, prijatna, strašna’’ i slično. Budući da je poverenje u život i Boga i Univerzum i Izvor, ili kako već volite, upravo svest da se sve dešava za naše najviše dobro, tada možemo biti sigurni da možemo osvestiti pozitivnu stranu svakog izazova. Neki nas događaj vraća na pravi put, ka ispunjenju životne svrhe, neki nas tera da se suočimo, osnažimo, ali je svaki, na svoj jedinstven način, za nas dobar.

Kako možemo biti zahvalni za sve što nam se dešava i kako nam to zahvalnost donosi preobražaj?

Transformacija i rast dešavaju se onda kada smo prisutni i osvestimo da je apsolutno svaka situacija u našem životu lekcija, svaka emocija kompas i svaka osoba učitelj. Možemo osetiti iskrenu zahvalnost prema strahu, jednom kada smo osvestili da je strah samo pokazatelj u kojoj oblasti života treba da učimo ili nas je, pak, strah upozorio na opasnost. Možemo osetiti zahvalnost prema gladi, jer je toliko ukusnija hrana kada je stomak praznjikav i to nas, takođe, može osvestiti da postoje oni koji nemaju svakog dana obrok.

Kada se ja osećam loše, znam da nisam zahvalna. Ako kažem da sam zbog tog i tog događaja tužna, tada moć dajem situaciji i igram ulogu žrtve. Kada prihvatim odgovornost za svoj život i kažem da je ova situacija tu da meni pokaže šta je u meni, onda je mogu zavoleti, razumeti i prihvatiti. A kada je prihvatim, tada je i menjam. Tada i samo tada, ja sam kreator svog života. I hvala za priliku da svoj život učinim savršenim!  Svaka nova situacija, prilika je da svoj život učinim boljim!

Kako sam počela da primećujem da je život igra i da u najbezazlenijoj situaciji mogu pročitati lekciju?

Naime, pre samo četiri godine bila sam često neraspoložena i nervozna i svi su bili ‘’krivi’’ što ja nisam srećna. Desilo se jedno iskustvo, koje sam godinu dana kasnije potpuno razumela. Išla sam kolima za Beograd, povezla me je prijateljica i kada sam izlazila iz auta, sa zadnjeg sedišta tek što sam spustila desnu nogu na trotoar, ona je pošla kolima i ja sam se zaokrenula i pala. Čak se moja kožna jakna zakačila za vrata automobila, te sam kasnije shvatila, da je postojala šansa, da me ona nije na vreme primetila, da sam mogla biti na sred puta na Zelenom vencu u Beogradu. Bila sam prestravljena! Tog dana nisam smela ući ni u autobus! Naravno, samo sam se ugruvala, uplašila i pozadinu obojila u modro plavo, ali bilo je zastrašujuće. I bila sam zahvalna što sam dobro, ali me je veoma ozbiljna situacija trgla iz dubokog sna. Shvatila sam da je važno, veliko i dovoljno što sam živa i zdrava.

Istog dana dok sam čekala prevoz prišla mi je mila, mlada žena. Delovala je čisto, skromno i ponizno je tražila novac za hleb. Moja reakcija na prosjake je nekad saosećanje i potreba da dam novac ili hranu, ali nekada osetim i osudu. Ona me je iskreno pogledala u oči i tiho pitala da joj dam novac. Bez razmišljanja sam joj pružila novčanicu i ispratila je pogledom. Ušla je u pekaru i izašla sa dva hleba. Mahnula je i još jednom rekla hvala. Ova scena me je jako dirnula. Pomislila sam u sebi: Kakva divna žena, kako iskrena duša, želim joj sve najbolje. Istog dana, još dva muškarca su nam tražila novac. Tri prosjaka u jednom danu, ovo je ostavilo utisak na mene, ali me nije tada osvestilo i nisam više o tome razmišljala.

Godinu dana kasnije, uveliko sam čitala i istraživala duhovnost, počela sam da meditiram, da učim kako da budem zahvalna, kako da koristim afirmacije i da učim kako da osvestim sadašnji trenutak. Pročitala sam i prihvatila da smo mi 100% odgovorni za svoj život i da je svaka situacija i osoba u našem životu naše ogledalo, da sam sve ja. I počela da koristim Hvala i volim te kada god bi mi bilo nelagodno u trenutku. Pomagalo mi je. Bunilo me je kada sam na ulici sretala ljude koji se svađaju ili viđala nešto što mi se ne dopada… Kako sad to,  ja meditiram, afirmišem, zahvalna sam, prisutna, osećam se sjajno, a privlačim i neke neprijatne stvari? Mnogo mi se više dopadalo da srećem zaljubljene parove, srećnu dečicu, da u prolazu čujem da neko priča o ljubavi, o uspehu, o sreći. Tada sam ponosno sebi govorila- ’’Bravo, Vera, vidiš kako ti lepo ide, vidiš kako si lepa u ogledalu svih ovih divnih ljudi!’’

I sećam se dana kada sam razumela zahvalnost kao lekciju. Probudila sam se vesela, posle meditacije i svoje duhovne jutarnje rutine, osećala sam se dobro. Ispunjena, poletna, sa vibrirajućom radosti u stomaku. Odlazim da kupim kiflu. Nekim čudnim putevima šetam i na ulici primećujem ljude i situacije koje su u meni budile osećaj nelagode. Govorim u sebi:’’ Hvala, hvala, hvala što hodam, hvala što sam zdrava i prava, hvala što sam samostalna i snažna!’’ I nizale su se scene, kojima sam govorila: ’’Hvala, hvala, hvala!’’ Skrećem u malu ulicu i odlazim u pekaru, u koju nikada ne idem, a uz to, retko kupujem pecivo. Dakle, za mene neuobičajena situacija. Dok sam čekala u redu, osetila sam da jedno predivno biće stoji pored mene. Nekako sam imala utisak da je htela da stane pored mene. Gledala me je. Ponizno zatražila da joj kupim da jede. Pogledala sam je u oči, to je bila ona! Ista ona devojka, koju sam srela godinu dana ranije! Kupila sam joj hranu i poželela joj da se u njenom životu promeni situacija, da više nikad ne bude potrebe da traži novac za hranu. Iskreno mi se zahvalila i uputila mi predivne i tople reči. Sva se ježim dok ovo pišem. I odjednom preplavila me je tolika zahvalnost da su mi suze lile. Nju sam srela dana kada sam osetila zahvalnost što sam živa, na teži način, a to je blagoslov, koji u ovom trenutku imamo svi mi. I jedan je, ali je dovoljan, od njega se počinje. Sretnem je nakon toliko vremena, kada počinjem da učim da svesno budem zahvalna i doživim tako veliku spoznaju. Toliko je stvari na kojima mogu biti zahvalna! Ne moram videti ljude koji nemaju ni osnovno za život da bih se setila koliko sam bogata samom činjenicom da sam živa, zdrava, da hodam, vidim, čujem, osetim mirise, ukuse i dodir. Imam krov nad glavom, topli krevet, čisto kupatilo, čistu odeću, toplu obuću, vodu za piće, hranu, čist peškir, sapun… Imam koga da zagrlim, imam koga da volim, moje dete je zdravo i srećno… Imam divne uspomene na detinjstvo, putovanja, divne ljude koji su bili deo mog života i mnogo onih koji danas moj život čine lepšim… Ove stvari lako zaboravimo, a neprocenjive su! Kroz mene upravo struji neverovatna ljubav i milina i svest o tome da smo toliko blagosloveni. Osvrnimo se u svakom danu na divnu istinu da uvek postoji nešto na čemu možemo biti zahvalni!

Zahvalnost je za mene putovanje u sadašnji trenutak, sigurna karta do mira i radosti. Danas verujem da kada se osećam loše, samo nisam zahvalna, odnosno prisutna. I trudim se da se toga setim. Sve manje vremena mi treba da se osvestim i prizovem lepotu svega što jeste, ovde i sada, da osvestim mir i poniznu zahvalnost što samim buđenjem imam priliku da ovaj dan učinim veličanstvenim. Zašto ne bismo rasli u miru i sebe čistili suzama radosnicama, suzama ljubavi i zahvalnosti!

Ono što je meni veoma korisno kada zaboravim da prigrlim sve svoje blagoslove i osvestim zahvalnost nalazi se na ovim linkovima:

https://www.youtube.com/watch?v=8TKPEhMI9es

https://www.youtube.com/watch?v=QEjNNn9UHtk

Želim vam od srca da spoznate još danas šta je to što imate u životu i želim vam da se ujutru budite sa osećajem mira i bogatsva u duši! Hvala, hvala, hvala!

Grlim vas!

Vera

Postavi komentar

Postavi komentar