Zašto baš Madrid

Divni ljudi, mnogo se radujem da vam najavim seriju tekstova o mojim utiscima sa fantastičnog seminara na koji odlazim za koji dan. U Madridu je ove godine organizovan seminar pod nazivom Forum Being One na kome će govoriti ljudi koja su meni pomogli da promenim život. I dalje ne mogu da verujem da ću uživo slušati Anitu Murđani, Nila Donalada Volša, Greg Brejdena, Džoa Vitalea, Robina Šarmu, Mabel Kac, Mooji-ja, Ruiza i neke nove autore. Ne znam da li mogu pronaći reč za uzbuđenje koje osećam povodom ovog putovanja!

Pre nekoliko nedelja dobila sam poruku. Kliknula sam na link u poruci i on me je odveo na sajt otvoren povodom ovog velikog događaja u Madridu https://www.beingone.eu/en/ . Istog momenta sam znala da ću biti tamo. Nisam imala pojma kako, samo sam znala da ću dati sve od sebe da uživo budem deo te atmosfere. Ubrzo sam uspela da vidim kao realnost svoj odlazak u Madrid i kupila najpre kartu za event, a ubrzo potom i avionsku kartu. Uspeću da nekoliko dana uživam i u obilasku Madrida, te ću na taj način spojiti svoje dve ljubavi- putovanja i učenje/razgovore/čitanje na temu duhovnosti. Koferi se polako pakuju.

Zašto se uopšte posećuju ovakvi seminari? Posebno kada se stazom samospoznaje korača već dugo. Da li su oni neophodni da bi individua spoznala ko je i počela koračati putem svesnosti? Nisu. Da li možemo nešto dobiti na ovakvim događajima? Naravno! Pored energije, ljubavi, radosti, inspiracije, uvek možemo čuti i shvatiti nešto novo o sebi, životu, svetu.

Znam da su svi odgovori u meni. Znam da ne postoji niko drugi ko nas može osvestiti, to možemo samo mi sami. Ne postoji autor ili knjiga koji nam mogu promeniti naše reakcije, uverenja i slično. Sve istine jesu već u nama. Sve spoznaje jesu naš deo posla. Mi smo ti koji moramo reagovati drugačije na situacije. Mi smo ti koji treba da izaberemo hrabrost i suočavanje sa strahovima. Mi smo ti koji se trudimo da budemo u sadašnjem trenutku. Mi smo ti koji treba da dišemo svesno, meditiramo ili šta god nam prija. Mi smo ti koji treba da se probudimo. Međutim, postoje oni ljudi koji žive svoju istinu, budni i svesni, koji govore o svom iskustvu spoznaje, šire svoju ljubav. Oni nas mogu podsetiti na to ko smo mi zaista, mogu nam pomoći da dođemo do odgovora u sebi, mogu nas motivisati da pođemo putem samospoznaje i ljubavi. Svojim primerom. Mogu podstaći naše buđenje.

Meni je to jednom bilo potrebno, Ja nekada nisam znala kako da dođem do odgovora u sebi. Nisam znala šta znači voleti sebe. Nisam znala šta znači preuzeti 100% odgovornost. Nisam imala pojma da je krivica izmišljen i nametnut pojam niti kako se krivice oslobađamo. Imala sam strah od meditacije. Imala sam strah od suočavanja sa sobom. Od odrastanja. Mislila sam da je to nešto što se desi odjednom na nekoj sceni i to me je dodatno plašilo. Nisam uspevala naći način kako da ukrotim negativne misli. Nisam znala šta znači biti u sadašnjem trenutku. Niti kako se u njega ulazi. Mislila da nije bezbedno da ne mislim o prošlosti i budućnosti. Živela sam u strahu, a taj strah mi je bio poznat i samim tim sam se tu „dobro“snalazila. Danas se isto znam zaboraviti u trenutku, ali se mnogo brže podsetim svih istina i vratim se sebi.

Pre svih ovih saznanja sam se osećala kao da ništa nema poentu. Imala ponekad utisak da se svet urotio protiv mene. Nisam osećala radost. Nisam bila motivisana, niti sam dozvoljavala sebi da se izrazim, da osećam, da budem svoja. Krivila sam sebe i druge. Nisam prihvatala sve što jeste. I Bogu hvala na tom padu. Kada sam jako lupila o dno, počela sam se rasanjivati, buditi.

Shvatila sam da moram nešto da preduzmem. Da ne mogu moć davati drugima i potom ih kriviti. Da ne mogu sebe i druge osuđivati više. Shvatila sam da je život sada i da ga ne želim protraćiti. Želim da živim ispunjen život. Želim da izrazim sebe, da doprinesem ovom svetu.

Onda su se desili neki seminari, razbijene su predrasude o meditaciji. Svakodnevno meditirajući došla sam do brojnih odgovora u sebi i shvatila šta znači da mi sve već sami znamo. Osvestila sam da je strah iluzija.

Kako sam bila sve spremnija da se probudim i zakoračim svesno u svoj život, tako su stizale do mene knjige i te istine sam uspevala čuti.

U pravom momentu sam čula od Volša kako je sve deo većeg plana Univerzuma i sve je u svakom trenutku savršeno. Ovo je bilo višestruko utešno za mene i jednostavno je pomoglo da opiranje nestane u tom momentu. Danas se mnogo lakše setim ove istine i mnogo brže pronađem mir. Možda i najvažnije, kroz njegove knjige sam shvatila da sam ja sama odabrala svoje roditelje jer samo oni takvi su mogli meni pomoći da budem danas ovakva i samim tim dođem do svoje svrhe. Kako ih onda mogu kriviti? Kada sam odgovorna za svoj život i sve ljude i iskustva u njemu.

Čitajući Anitu Murđani pronašla sam se u njenim šablonima koji su je doveli do bolesti. Ona je doživela kliničku smrt i tokom tog iskustva osvestila da je ljubav, da je dovoljna, da samo treba biti ono što jeste i da je sve već savršeno isplanirano. Osvestila je da je smrt stanje bez ega, stanje apsolutne ljubavi, radosti i mira, da je lepa. Počela sam drugačije da doživljavam odlazak meni dragih osoba. Kako se onda mogu plašiti smrti? Kako onda mogu živeti život koji društvo kaže da treba, a ne moje biće, koje je čitavo ljubav? Shvatila sam da sebi treba da oprostim za sve svoje izbore, jer je sve već isplanirano i baš tako je trebalo da bude. Nekako se u mom životu sve promenilo od tada.

Džo Vitale i Mabel Kac su me približili tehnikama i učenju ho'oponopona. Razumela sam konačno šta znači biti odgovoran 100% za svoj život i da je sve ono što u drugome primetim, ono čega ima u meni. I lepo i ružno. Svi ljudi i svi odnosi nam pomažu da sebe spoznamo, ali i prihvatimo. Razumela sam da kada ne prihvatamo druge, ne prihvatimo delove sebe koji nam drugi pokazaju. Kada vidimo svet kroz naočare svesti o sopstvenoj odgovornosti, ne možemo kriviti nikoga. Shvatila sam snagu i moć reči Oprosti, molim te, žao mi je, Hvala i volim te. O, koliko se mojih reakcija promenilo od tada!

Mooji, Ruiz, Brejden su me u trenutku vodili ka istini u meni i hvala im.

Sve ove spoznaje su u meni probudile istinu o životu. Bile su proizvod mojih zasučenih rukava, ali hvala svim predivnim ljudima koji su odabrali da služe drugima i pomognu nam da spoznamo koliko smo divni, vredni i savršeni.

Stoga, u Madrid idem da svoje biće nagradim predivnom atmosferom i energijom koja će biti na seminaru ova tri dana. Idem da se zahvalim svim sjajnim autorima i sebi što je moj put danas baš ovakav kakav je. Idem da budem malo sa sobom i probudim još veću radost i kreativnost. Želim da vam sa puno ljubavi prenesem šta sam sve odande donela kao uvide u nadi da će služiti vašem iskustvu.

Mnogo vas voli Vera i Planeta radosti

 

Postavi komentar

Postavi komentar