Svrha današnjeg dana je “posejmo seme života i strpljivo sačekajmo plodove”

Svrha današnjeg dana je “posejmo seme života i strpljivo sačekajmo plodove” 

Današnjim danom vlada Jupiter ili Guru, graha (planeta) strpljenja, mudrosti, dobrote. On je Điva karaka (“Điva” znači život, karaka je signifikator ili pokazatelj). On je mudri Učitelj koji nas uči da je za sve potrebno vreme, za svaki plan i svaku aktivnost je potrebno strpljenje. Kao i vreme koje ćemo odvojiti da učimo, da se razvijamo, da sazrevamo kao ličnosti.

Dešavalo nam se - pokušali smo i nismo uspeli. Imamo pred sobom opravdanje da ne treba ni da radimo ono što nam ne ide. Da imamo vezu, recimo. Hoćemo li se odreći partnerske ljubavi, zato što smo nekad u prošlosti bili povređeni, uvređeni, zbunjeni, nesrećni? Hoćemo li zaključiti da to nije za nas, jer se ne snalazimo? O, da, često hoćemo.

Donećemo takvu odluku duboko u sebi, sakrićemo je I ostavićemo je da deluje iznutra, praveći se da I dalje pokušavamo i ne odustajemo. Dozvolićemo svom strahu da nam uništi svaku šansu za sreću, tako što ćemo uporno “puštati” u svojoj glavi filmove koji su se nekad dogodili, I “dokazivati” sebi da nama to ne ide i da više to ne treba ni da radimo. Dvostruko lažemo sebe – stvaramo osećaj da činimo nešto, da nismo odustali, da dajemo sebi drugu šansu, a ujedno tu šansu sabotiramo svojim unutrašnjim stavom da nam sigurno neće uspeti.

Sve što je nepoznato izaziva strah, sumnju, nepoverenje . Ponekad je to nepoznato istovremeno I izazov i taj strah postaje trema – hoćemo li se pokazati ili ćemo omanuti – a trema je prisutna kad je realizacija izvesna I svakako je bolja od straha koji sprečava bilo kakvu realizaciju. Ipak, trema nas ponekad parališe, a ponekad angažuje svu našu snagu I volju da se izborimo sa situacijom koju više ne možemo da izbegnemo. Nepoznato nas izaziva. Ne moramo voleti izazove, ali možemo biti spremni da se sa njima suočavamo, čak i kad nismo spremni.

Želimo da vreme krene unatrag, da se promene zakoni univerzuma, da bismo mi bili zadovoljni. Jer smo detinjasti, tvrdoglavi, nerazumni, povređeni I uplašeni. Ne želimo da rizikujemo ako nismo sigurni u uspeh. Zato govorimo sebi kako ionako sigurno nećemo uspeti, da nam je bolje da ostanemo tu gde jesmo, nekako će se već sve srediti. I sve se sredi. Ostajemo u svojoj kutiji, tapkamo u mestu, ne razvijamo se i uljuljkavamo se nadama da je tako ipak najbolje. Da li je to zaista tako?

Kad se ipak usudimo, naučimo da su teži putevi zapravo lakši, jer njima možemo da koračamo samo ako se oslobodimo nepotrebnog tereta – prošlosti, nerealnih očekivanja, strahovanja, pretpostavki, nastojanja da se osiguramo i izbegnemo greške.

Počnite od danas da ispunjavate svoj um, srce, svoj dom I okolinu sa pozitivnim mislima – semenkama o zdravlju, pobedi, miru, ljubavi, uspehu I svim drugim stvarima koje želite u životu. Pokrenite se. Oslobodite tu snagu I doživite preporod! Možda neće uspeti iz prve, ali pokušajte opet. I opet. Pa I opet ako treba, sve do pobede. Ukoliko dobro i lepo posejete u svoj život, zalivate redovno I ne obazirete se što još nema plodova, budite sigurani da vas čeka dobra žetva I berba u narednom periodu. Samo budite strpljivi.

 

Za Planetu radosti Marina Petković, đotiš konsultant

 

https://www.facebook.com/vedskaastrodjotis

 

 

Postavi komentar

Postavi komentar