Vrtic

Priprema za vrtić kao duhovna praksa

Prošle jeseni sam bila na dvodnevnom seminaru Marka Maoduša. Na seminaru smo radili, između ostalog, vežbu Procesi Bajron Kejti. Vežba izgleda ovako: Izdvajamo situaciju koja u nama budi negativnu emociju i onda je osudimo maximalno. To je obavezno situacija koja uključuje još neku osobu. Ispišemo šta sve ’’treba’’ neko drugi da radi da bismo se mi osetili bolje. Ispišemo onako iskreno i potom, koristeći formulu od 4 pitanja, pokušamo da sagledamo situaciju iz drugačijeg ugla.

Ja sam odlučila da obradim moje neslaganje sa ćerkom. Veoma često dođe do svađe između nas dve kada se spremamo za vrtić ili njen trening. Ja očekujem od nje da me posluša odmah čim joj kažem da nešto uradi i očekujem da bude brža u svemu što radi. Ponekad sam čak znala da pomislim da je namerno spora. Zaista želim da ozdravim deo sebe koji veruje u tu verziju priče. Radeći vežbu, osudila sam ponašanje moje ćerke od 6 godina i ispisala sam svoja najgora očekivanja. Kako sam videla te reči na papiru postalo mi je zaista smešno, šta je sve um u stanju da osmisli i očekuje. Onda sam svoja očekivanja iskarikirala do maksimuma. Da bih sebi pojasnila koliko je nebulozna ideja da treba ona da se menja, napisala sam da očekujem da se moje dete samo probudi sat vremena ranije, da odabere šta će obući, obuče se, očešlja, obavi jutarnju higijenu, spakuje ranac i onda, da bi to dobilo parodičan zvuk, napisah da treba ona mene da probudi i da ode sama u vrtić. Kada sam počela da ispisujem prvu rečenicu da treba da bude brža, shvatila sam da ja svoje dete ne prihvatam. Onda sam se izigrala i zabavila radeći vežbu do kraja. Ja sam shvatila poentu, a svi prisutni na seminaru su se zajedno sa mnom smejali glasno.

Pitanja u procesu Bajron Kejti su zaista osvešćujuća. Dobila sam neku drugačiju perspektivu i shvatila da je jedino što treba da se menja, moj pogled na tu situaciju.

Koje se to čudo desilo samo dan nakon mog uvida?

Bilo je šest sati ujutru. U sobi mračno. Moja princeza se probudila sama, pre mene, pre sata. Čujem je da silazi sa kreveta i šuška u svojoj sobi. Sačekala sam da se ona prva meni javi, kad ona odlazi u toalet. Nekoliko minuta kasnije, moja čarobnica je došla do mog kreveta i poljubila me je. Otvaram oči i čujem: ’’Mamice, mnogo te volim! Da li mogu da nastavim igru od sinoć?’’ Hvala ti, Bože! Kakva milina, kakvo buđenje, kakvi blagoslovi! Hvala, hvala, hvala! Moja srećica je otišla da se igra lego kockama, probudila se pre mene, obavila jutarnje rituale i uz to se obukla! Sama se obukla! Heeej! Pa juče sam o tome pisala na seminaru! Juče sam poželela da lakše ide sve u vezi sa pripremom za vrtić, za trening, za spavanje. Da ide brže, da ide glatko. I juče sam uz vežbu na seminaru osvestila i neki drugi pogled na tu situaciju. Osvestila sam da ja očekujem da se moje šestogodišnje dete promeni da bih ja bila mirna. I to mi je postalo smešno. Veoma smešno. Potom sam iskarikirala čitavu priču, ismejala se i kroz to videla drugim očima. Prihvatila sam ovu situaciju. I, gle, Univerzum me je nagradio! I to kakvom nagradom! Kakvo buđenje! Još se sama obukla, a uobičajeno potrošim mnogo energije na to da je podsetim da treba da se obuče. Čudo ovog jutra jeste bila lekcija da onog momenta ja počnem posmatrati neki odnos ili izazov očima ljubavi, sve se menja. Ljudi se promene, okolnosti se promene, energija se promeni. Da, sagledavanje svega iz potpuno drugačijeg ugla donelo je spoznaju, prihvatanje i poverenje u život. A život uvek uzvrati ljubav mnogostruko više.

Hvala, hvala, hvala!

Ukoliko biste voleli da čujete više o radu Bajron Kejti, možete videti na njenom sajtu na engleskom jeziku:

http://thework.com/en

O radu Bajron Kejti možete čuti i od Marka Maoduša:

https://www.youtube.com/watch?v=ifkwGVZDG8Q

 

Hvala vam što radite na sebi i činite da promenom svojih pogleda na svet menjate čitavu Planetu!

Voli vas Vera

 

 

Postavi komentar

Postavi komentar