Postoji lek za stres

Meditacija

Kako sam nekada davno i sama imala zablude o meditaciji i smatrala da neko mora živeti pod drvetom na Tibetu da bi postigao unutrašnji mir i kako bi meditirao, poželela sam da napišem tekst o tome zašto je meditacija postala deo moje svakodnevne rutine i šta je ona u svojoj suštini i da je približim svima onima koji ne znaju dovoljno o tome ili se, čak, pomalo i plaše.

Iz nekog razloga, pojam meditacije je mistifikovan i vezuje se za nama nepoznata učenja. Sam pojam je nedovoljno objašnjen i kod mnogih izaziva nelagodu.

Znate li o kakvoj se nelagodi radi?

Radi se o strahu. Neznanje izaziva strah. Mi se plašimo nepoznatog, neistraženog, novog. Ako li pogledamo malo dublje u problematiku, shvatićemo da smo mi, zapravo,  uplašeni od susreta i suočavanja sa sobom.

Šta je uopšte meditacija?

Meditacija za mene nije nikakvo levitiranje, padanje u trans i slično, već vrlo jednostavno - STANJE BEZ MISLI.

Da bi se postiglo stanje bez misli vi ne morate ništa posebno da radite, jer čak i kada prisutno kuvamo ručak i pažnja nam je isključivo na kreiranju jela, mi meditiramo. Kada beremo jagode i ne mislimo o računima za struju već je um slobodan i posvećenost je samo trenutku u kojem smo sagnuti i rukama uzimamo zdravi plod, to je meditacija. Kada smo svesni svog daha ili otkucaja srca, mi meditiramo. Kada god smo apsolutno prisutni u sadašnjem trenutku, mi smo u meditativnom stanju. Mi samo nismo svesni da to stanje stanje meditacije. Apsolutno prisustvo u SADA. Čak je i sam čin seksa, orgazma, toliko omiljeni samo zato što smo fokusirani na trenutak u kom se nalazimo, što je takođe vid meditacije. Tada naš um ne luta.

Naše biće vapi za mirom i stanjem bez misli.

 

Kada čujemo da je uzrok nekog zdravstvenog problema stres, možemo ga veoma jednostavno ukloniti- fizičkom aktivnosti i meditacijom.

Po mišljenju velikog broja lekara uzrok mnogih oboljenja je u našem umu. Ali ne u praznom umu, rasterećenom i prisutnom, već u onom opterećenom brigama, iluzijama, strahovima i sličnim mislima koje izazivaju sve one osećaje koje ne razumemo i kojih se isti um teško oslobađa. Osećaje tuge, besa, ogorčenosti, razočaranosti, nemoći, krivice, stida i slično.

Naše prirodno stanje nije da budemo apsolutno budni i posvećeni onome što radimo, ne misleći ni o čemu drugome, već je naš um naviknut da vrti filmove i kreira najčešće nepoželjne scenarije.

Iz samo tog razloga se mi posvećujemo meditaciji kao vežbi. Ne bismo li se istrenirali da se oslobađamo svega onog što nam ne služi. Ne bismo li spoznali sebe i shvatili da je u nama već apsolutno sve ono što nam je potrebno. Ne bismo li osetili šta znači biti svestan i prisutan. Ne bismo li osetili mir i čistu ljubav koja je već u nama. Ne bismo li duže bili u meditativnom stanju prisustva.

U kom se položaju meditira?

Mnogima je asocijacija na meditaciju sedenje u položaju lotosa, tzv. turskom sedu, međutim, to je samo jedan od mogućih položaja tela. Za mene je nedovoljno udoban, te meditiram najčešće u sedećem položaju, a ponekad u ležećem.

Kakve meditacije ja praktikujem?

Postoje meditacije u tišini i one vođene. Ja najčešće praktikujem meditaciju u tišini i najviše je volim. Nekada mi prija da odslušam i vođenu meditaciju, ali sam tu dosta probirljiva. Važno je da odgovara i glas i dinamika i muzika i energija. Lično ne volim meditacije sa nerazumljivim porukama, te ih nisam isprobala, a verujem da su nekome i one od koristi. Meni su nepoznate te ću pisanje o tome prepustiti nekom drugom.

Ono što je važno jeste da je svak svesni udah i izdah meditacija. Dah je most između duše i tela. 

Evo kako izgleda moja meditacija. 

Najčešće odvojim 15-20 minuta ujutru. Sednem u udoban položaj, ispravim leđa i noge stavim na pod. Dlanove okrenem ka plafonu. Nije greška samo ih spustiti na kolena ili pored tela. Najvažnije je da vam je udobno. Stroga pravila ne postoje, a da postoje, ja ih ne bih poštovala ako mi ne odgovaraju. Dakle, samo slušate sebe i svoje telo. Kada ste se smestili udobno i osećate se prijatno počnite da opuštate celo telo.

Ja to činim ovako: Najpre se smestim udobno, volim da budem bosa.

 

Udahnem nekoliko puta duboko. Koncentrišem se na udah i izdah. Umirim dah i nastavim da dišem ravnomerno, prirodno. Koncentrišem se na svaki deo tela pojedinačno. Onda kažem sebi da opuštam npr.levo stopalo, Dakle, opuštam levo stopalo, taban, prste leve noge, skočni zglob. Pa opustim desno stopalo. Kada budete opustili levu stranu, obratite pažnju koliko napetosti postoji u najsitnijim mišićima na onoj drugoj strani. To je sve sakupljeni stres. E, meditacijom se stresa oslobađate. I krenem redom, levo stopalo, desno, potkolenica, koleno, butina jedne i druge noge. Pa se penjem ka gornjem delu tela. Nekako zamišljam da se svakim izdahom dodatno opuštam. Potom opustim kukove, karlicu, kičmu, predeo stomaka, grudi, celih leđa. Pa opustim vratne mišiće, ramena. Ramena su najnapetija uvek jer nam simbolički ona služe da ponesemo teret. Što se osećamo manje podržano od strane drugih i života uopšte, ramena će biti napetija. Opustim onda levu ruku, pa desnu ruku- nadlakticu, lakat, podlakticu, zglob ruke, šaku, dlan i svaki prst pojedinačno.  Sve to činim veoma polako. Sama pomisao i fokus na neki deo tela dozvoljava nam da se relaksiramo. Nakon što opustim ramena, posvetim se vratu i glavi. Opustim potiljak, teme, slepoočnice, uši, čelo i na kraju lice.

Licu posvetim posebno vreme i opustim obraze, nos, bradu, predeo oko obrva, kapke, oči… oči su takođe ogledalo koliko napetosti smo nataložili. Na kraju opustim usne, vilicu, jezik i krenem da posvećujem pažnju svakom unutrašnjem organu. Od gore ka dole, od sinusa, mozga, krajnika, desni, grla, jednjaka ka želucu, crevima, svim organima probavnog trakta, reproduktivnim organima, bubrezima. Opustim sve žlezde i na kraju bronhije, pluća i srce. Svakoj ćeliji u svom organizmu se zahvalim što imam zdravlje i snagu. Do samog kraja meditacije budem toliko opuštena da osetim kako me otkucaji sopstvenog srca praktično ljuljuškaju.

To je vrlo opuštajuće.

Fokus nam je našem telu.

Dokle god smo fokusirani na opuštanje tela, uglavnom nema misli.

U tako opuštenom stanju volim da ostanem još malo, desetak minuta. Sve gore objašnjeno je već neki vid meditacije. Bitno je da smo postigli stanje bez misli. Kada sam tako relaksirana dozvoljavam sebi da čujem svoje srce, osetim toplinu svog tela i hladnoću poda, osetim vazduh kako udišem i izdišem, osetim odeću na sebi.

Ako se koja misao pojavi, pustim je da prođe i dočekam drugu. Ne prosuđujem ih. Nekada mi se čini da zaista postignem trenutak bez misli i tada je osećaj fantastičan, čista radost struji telom.

Znam da ovo mnogima, koji su napeti, zvuči nemoguće, ali i u najstresnijim periodima života u meditaciji možete osetiti potpuni mir.

Mir je ono čemu težimo.

Mir i radost jesu prirodno stanje našeg bića, naše duše.

Ljubav je istinita, strah je iluzija. Kada nemamo uključenost u prosuđivanje misli, straha nema.

Da li sam uvek uspešna u ovome i da li svaki put budem bez misli? Ne, ali mi i sama opuštenost veoma prija.

Da, pred spavanje se na isti način opuštam, s tim što ležim i najčešće zaspim u toku samog opuštanja.

Ponekad sebe vodim kroz meditaciju i to tako što nakon opuštanja postavim sebi neko pitanje koje me u tom momentu zaokuplja. U stanju mira dočekujem odgovor. Ako dođe. Ako ne dobijem odgovor, tako opuštena nastavim svoj dan. Nekada on stigne kasnije, neočekivano.

Vrlo često sam pronašla odgovore u sebi na ovaj način, tokom opuštanja ili nakon meditacije. Kada sam bila neodlučna i nesigurna koja je moja istinska želja, a koja odluka nastala samo iz potrebe da zadovoljim formu i očekivanja drugih.

Ljudi dragi, kada se uspostavi ovakav odnos sa sobom, zaista se živi drugačiji život, drugačije se tumači sve ono što nam se dešava. Izazova ima uvek, ali ih dočekamo nekada u miru, nekada nas ne obuzme onolika nervoza na koju smo navikli, samo zato što smo ukazali sebi dovoljno ljubavi da započnemo ili završimo dan opušteni. Odvojili smo 15 minuta za sebe samo. Utišali misli. I upitali smo sebe šta mi zapravo želimo.

Šta mi je meditacija donela?

Opuštenija sam. Mirnija sam. Ne žurim sa odlukama, a mnogo brže donosim odluke. Napadi panike su nestali. Nervoza je veoma retka pojava. Prepoznajem emocije koje dođu. Uhvatim sebe u negativnim mislima i objasnim ih, promenim fokus. Lakše se koncentrišem. Mnogo više razumevanja imam za sebe i za druge. Kada nastupi neki izazovan period mnogo lakše ga prevazilazim i brže odgonetnem šta se dešava. Mnogo češće osetim radost. Brže prepoznam strah i osvestim njegovu iluzornu prirodu. Mnogo manje se opterećujem šta drugi misle o meni. Prepoznam sopstvene šablone. Mnogo više sebi verujem. Mnogo više sebe volim. Mnogo mi je kvalitetniji život od kada dan započinjem opuštena. Mnogo bolje spavam i lepše sanjam od kada se uspavljujem na taj način. Mislim da mnogo veći deo vremena provedem prisutna u sadašnjem trenutku, da ne kažem meditirajući dok radim nešto sasvim obično. I svakim danom sam sve prisutnija i mirnija.

Drago mi je da sam razbila svoje iluzije i poverovala sopstvenom osećaju.

Sada mnogo lakše do mene dolaze ideje i inspiracija kada barem na kratko odmorim um. Nekada su i snovi vrlo živopisni.

Kada god uživamo u kreiranju nečega, u umetničkom izrazu, u ulozi stvaraoca, mi smo u stanju bez misli, prepušteni inspiraciji i najvažnijem vođstvu, unutrašnjem glasu.

Tada nam dan prolazi sporije, a mi brže završavamo poslove. Tada se život živi budno i prisutno. Živi se punim plućima.

Podelite u komentarima svoja iskustva o ovoj temi i nadam se da vam je tekst služio.

Puno vas volim

Vera

 

 

Postavi komentar

Postavi komentar