Plakanje na najluksuznijoj plaži Majorke kao momenat ogromnog osvešćivanja

Prošlog leta sam bila na odmoru na predivnom ostrvu Majorka, u Španiji. Moje prvo zaista luksuzno putovanje. Sve je bilo čarobno, od neverovatnih sinhroniciteta i čuda koja su me čekala od pvog dana, do uživanja na plažama, u zdravim obrocima, uobičajenog obilaska novih mesta, radosnog igranja sa ćerkom i tako dalje. Ugađala sam sebi na svaki mogući i nemogući način, a Univerzum je posložio da razni vidovi opuštanja budu dostupni. Ja mnogo volim da putujem. Uzbuđuje me ideja susreta sa novim destinacijama, novim pričama, novim narodima. Volim da vidim kako ljudi žive i na koji način pronalaze svoj mir i radost. Vrlo često me takva putovanja inspirišu i pokrenu da nešto napravim, ostvarim, osmislim. Jednostavno, obilazak sveta je jedna od mojih velikih strasti. Očekivano je, naravno, da ću se radovati prilici da vidim ovo divno ostrvo i da ću tamo biti srećna? Logično bi bilo. Hvala Bogu svi smo bili zdravi i sve je bilo u najboljem redu. Krećemo put jednog zaliva, po imenu Cala Mesqida. Obišli smo ih nekoliko dok smo imali iznajmljen auto kod sebe. Predivni predeli, čiste plaže, divni ljudi, savršeni putevi. O Majorci ću napisati poseban tekst u vidu putopisa, materijala ima mnogo.

Da se vratim temi i suštini. Stižemo na tu prelepu plažu. Voda je čista i  bistra, pesak divan, čak, nije bila prevelika gužva. Moja ćerka ciči od sreće, roni, skače, pliva, prska, pravi kule od peska, jurca, smeje se, skuplja perca u vodi, ručka voće, uživa. Milina ju je gledati. Nebo vedro i sve je baš savršeno, a moj osećaj u grudima veoma težak. Plakalo mi se što sam veći deo posle podneva i radila. Odvojila sam se i pokušavala da razumem o čemu se radi. Pade mi na pamet da je datum slave u delu grada u kom žive moji roditelji, pa pošto tate više nema, to je uvek osetljivo vreme… Ali nisam bila potpuno sigurna. Radila sam sve što znam da bih razumela svoj osećaj i ostala u sadašnjem trenutku. Nije bilo lako, naprotiv! Samo na momente sam bila lucidna i prisutna. Kada smo završili kupanjac i krenuli ka hotelu, odjednom se ono moje razigrano dete snuždilo i rastužilo i govori da ne zna zbog čega je odjednom tako raspoložena. Pokušavala sam da je umirim i da zajedno osvestimo šta je bio razlog da ona, nakon zabavnog dana, prestane da se smeje i raduje. Ispričala sam joj na koji način ja komuniciram sa anđelom čuvarom kada mi je teško i rekla joj da uvek može da zamisli kako je anđeo čuvar grli, a da može i da popriča sa njim. Jako joj se dopala ta ideja, jer su deca prirodno otvorenija za stvari koje nisu vidljive golim okom. Vrlo brzo moja žabica se oraspoložila i divno smo se provele razgovarajući sa anđelima. Dok sam bila koncentrisana na njenu tugu, bila sam potpuno prisutna u sadašnjem trenutku i moj bol u grudima je nestao.

A onda sam odlučila da odgonetnem ovaj čudni dan i svoje sećanje na osećaj. Čvrsto verujem da kada god nas uhvati neka teskoba, tuga, nemir i slično, da se to javlja sećanje na osećaj, koji nosimo od ko zna kada i iz kog života i da je to uvek savršena prilika da ga se oslobodimo. Da ga zavolimo i zahvalimo mu na lekciji. I da ga pustimo.

Pitala  sam se koji deo mene je tužan, a koji deo mene je privukao da čuje da je moje dete tužno. I to beše takav Aha! trenutak za mene! Hej, pa moje unutrašnje dete je tužno! Zapostavila sam dete u sebi. Wow! Možda mala Vera nije bila spremna na putovanje, možda je ona tužna zbog datuma slave i vašara na koji je odlazila kao dete. Možda se plaši nečega. Wow, pa to je to! Verujem da svako dete za mene predstavlja moje unutrašnje dete i ponašanje i raspoloženja dece koju posmatram, samo mi pokazuje kako se ja osećam. Spremno sam se posvetila grljenju male Vere i pružanju bezuslovne ljubavi onom delu sebe koji nosi sećanja, koji se plaši da ne ostane bez roditelja i plaši se da neće moći da se snađe bez njih. Shvatila sam šta mi je bilo potrebno! Opružila sam se u hotelskoj sobi i pustila meditaciju za povezivanje sa unutrašnjim detetom. Majko mila, koliko je bilo dirljivo! Mala Vera me je dočekala tužna, usamljena, osećala se nevoljeno i zaboravljeno. Ja nisam imala pojma da se tako oseća! Koliko sam se samo isplakala! A teško plačem, inače. Toliko sam je izgrlila i pustile smo veliki deo tereta i sećanja. Kakva meditacija, kakvo otpuštanje! Najlepša meditacija za povezivanje sa unutrašnjim detetom, koju sam slušala, nalazi se na kanalu Marka Maoduša. Marko predstavlja važan deo mog duhovnog putovanja. Njegove meditacije su veličanstvene, njegov nežni i umirujući glas veoma lako pomaže meditantu da dođe do odgovora u sebi. Prvi put sam je uradila na individualnom koučingu kod njega i do tog momenta ni jednom. Do tog momenta. Hvala Bogu da sam se toga setila! Moja namera da odgonetnem svoje osećaje mi je dozvolila inspiraciju. Hvala mom detetu da mi je pokazalo kako se oseća moje unutrašnje dete! Kada je bila gotova meditacija, otišla sam pod tuš i tamo ostala dok nisu suze presušile. Tu sam imala privatnost i nastavila sam da puštam još mnogo teških osećaja izgubljene male devojčice. Nekako su osećaji odlazili zajedno sa vodom. A potom sam uradila još jednom meditaciju, i to u  roku od samo sat vremena. Wow! Wow! Kakva promena, koji mir! Pa mala Vera me je dočekala nasmejana! Potrčala mi je u susret! Rekla mi je da se oseća sigurno i voljeno! Do kraja letovanja sam je obaveštavala o svim odlukama mojim ličnim, i nežno je grlila nekoliko puta dnevno. Uz to sam slušala i pomenutu meditaciju ujutru i uveče. Preporodila sam se! Od tog dana, mala Vera je razigrana, blesava, uvek nasmejana i uvek nežno zagrljena kada god se odrasla ja odlučim da nešto u svom životu promenim! I mnogo je lakše ići kroz život kada se taj najvažniji deo nas ne buni. Mnogo je lakše donositi odluke. Na ovom letovanju pale su i neke veoma velike. Koliko je samo važno da smo nežni prema sebi! Dete u nama voli tu nežnost i sigurnost, a samo malo je vremena i svesti dovoljno da se ono razigra i pomogne nam da živimo slobodnije! Hvala, hvala, hvala na ovoj velikoj spoznaji i veličanstvenom iskustvu! Hvala maloj Veri što se pobunila i hvala odrasloj Veri što je prepoznala šta je bilo potrebno da uradi! Danas mi je mnogo lakše da iskoračim u novo, da stupim u akciju, ali i da povratim mir, ako li se zaturi u nekoj fioci sećanja.

Ukoliko želite da pokušate da se povežete sa svojim unutrašnjim detetom, na ovom linku možete naći meditaciju koja se meni najviše dopada:

https://www.youtube.com/watch?v=ZHIkJxLUZ-A 

Zavirili ste u moj unutrašnji svet, nadam se da vam služi...

 

Voli vas Vera

Postavi komentar

Postavi komentar