Oslobađanje od straha

Šta je uopšte strah?

Strah je suprotnost ljubavi, ali i poverenju, sigurnosti. Međutim, samo u toj dualnosti, ljubav i možemo spoznati.

Ujedno, strah je sećanje. Informacija u našem zapisu od ko zna kada.

Kako to da se neko plaši letenja, dok drugi se plaši mostova? Neko vezivanja, a neko samoće.

To su samo sećanja!

Kaže se da je urođeni strah samo strah od gubitka tla pod nogama i od jakog zvuka.

Ako je urođeni, jesmo li ga poneli sa sobom iz dimenzije duše, kada smo i planirali iskustvo života na zemlji?

Ja mislim da nije.

Verujem da duše ne osećaju strah dok ne iskuse život. Dok se ne ispolje kroz ego.

Verujem da su pomenuta dva urođena straha zapravo samo naša najstarija sećanja.

Da jednostavno najduže postoje od kada je čoveka na planeti i da iz toga razloga pamtimo ovu informaciju kao strah.

U periodu prvih ljudi, život se svodio na instinkte i preživljavanje i strah je služio da čoveka održi u životu.

Gubitak tla, kao i iznenadni zvuk neretko su tada značili smrt. I to je zapisano u nama.

Suštinski, i ovde je u korenu strah od smrti.

 

Da li se duša boji smrti? Ne, za dušu je smrt vraćanje u novi život, u izvor, u ljubav.

Ego, pak, smrt doživljava kao svoj kraj i normalno je da je se plaši.

 

Ali mi se plašimo svega i svačega, ne samo smrti, kako sad to?

Mi suštinski u svakom strahu možemo prepoznati strah našeg ega od kraja, smrti. Kroz simbole, zbog sećanja.

Kako bismo mogli strah od uspeha povezati sa smrću?

Osim što je i USPEH kraj perioda neuspeha, pa u samoj suštini predstavlja promenu, koju ego vidi kao svoju smrt, i kod straha od uspeha možemo spoznati strah od odbačenosti.

’’Ne razumem’’, kažete.

Ako uspem, a svi meni važni ljudi me vole ovakvog kakav jesam, neuspešan, možda me odbace?

Videće me sada kao uspešnog, šta ako me napuste, šta ako me ne prepoznaju?

A njima možda i odgovara da sam ja neuspešan. Ne zato što su loši, nego zato što se plaše.

 

A zašto je toliko uporan strah od odbačenosti?

Ponovo, viševekovno sećanje čoveka!

Ljudi su se udruživali u plemena. Iz straha. Da bi se sačuvali, odbranili, bili sigurniji.

Ako bi se neko od pojedinaca pokazao npr.neuspešnim ili drugačijim, bivao je isključen iz društva, plemena. U to doba je individualizam značio i nemogućnost da se odbranimo i sigurnu smrt.

Dakle, ljudi se plaše smrti ne shvatajući da u tom strahu propuštaju život.

Plaše se da iskuse ljubav da ne bi umrli, a onda ubiju u sebi svetlost i ljubav. Samim tim i život.

Plaše se da se izraze autentično da ne bi bili odbačeni i usamljeni, a onda se prilagođavaju okruženju koje ih uopšte ne razume i sami su i usamljeni kako god, čak od sebe udaljeni.

Plaše se da ne propuste neki život i onda u tom strahu blokirani ne vide ni trenutak lepote u svemu što jeste, sasvim sigurno propuštajući da stvarno žive.

 

Možemo li se straha osloboditi?

Naravno!

Možemo li se svih strahova osloboditi? Teoretski, možemo.

Najpre, potrebno je spoznati svoje strahove. Priznati sebi. Prepoznati čega se plašimo. I onda prihvatiti činjenicu da smo uplašeni.

Kako to tek tako možemo da prihvatimo?

Tako što ćemo razumeti sebe. Uočimo u vezi sa čime smo uplašeni. Pogledamo strašni strah u oči.

Ne trepćemo dok u njega zurimo. I prepoznamo ga. Razumemo. Prihvatimo.

Razumevanjem, strahove možemo i prihvatiti. Sve što prihvatimo mi i zavolimo. A ljubav isceljuje sve što dotakne.

Kada smo svesni svog straha i jasno nam je koji je njegov uzrok, tada nam je jasno da je to program ega koji ne želi da prestane da postoji.

 

Da li to znači da je ego ovde negativac?

Naravno da ne. Ego je, ponovo, druga strana duše u trenutnom životu. Da nema ega, duša ne bi mogla da iskusi život. Ne bi ni postojao život.

Ali razumevanjem tog istog ega, prevazilaženjem ograničenja ega, mi svojoj duši omogućavamo ekspanziju i rast.

Duša predstavlja ljubav, beskonačnost, dok je ego strah i ograničenje.

Prevazilaženjem svog ega, proširujemo svoje granice i bogatimo iskustvo duše.

 

Koji je put do razumevanja?

Uvidi, ali i suočavanje.

Kada idemo strahu uprkos i jednom doživimo da smo preživeli, drugi put je već lakše. Kada zaista razumemo da ćemo preživeti uprkos strahu, mi svoj strah razoružamo i otpuštamo.

Oslobađamo sopstvene granice i dopuštamo ljubav.

Mi smo božanska energija koja se kroz nas kreativno izrazila. Mi smo jedno sa svakim bićem zato što smo jedno sa Bogom, Izvorom, životom.

Svest o svojoj istinskoj prirodi, beskonačnoj duši i svemoći ljubavi jeste upravo to svetlo u mraku, koje strah prihvata, voli, otpušta i oslobađa.

 

Ljubav ima najveću moć, pretvara strah u prah, a veru u čudo!

Hvala, volim te!

Autor teksta: Vera Ćirković

Zapratite: andjeoska_podrska na instagramu

 

Komentari

Postavi komentar Prikaži komentare

Also visit my web blog :: <a href=https://www.myonlinebuy.us/#can-i-buy-viagra-in-france>can i buy viagra in france</a>

Postavi komentar