Opraštanje sebi put do ljubavi

Zašto je dovoljno raditi samo na opraštanju sebi? 

Ništa mi ne opraštamo drugima. Samo sebi. 

Zato što smo 100% odgovorni za svoj život. Kada prihvatimo 100% odgovornost i to da smo sami birali sva svoja iskustva u životu, pa i ona najbolnija, nema šta drugima oprostiti. Tada prihvatamo život kakav jeste. I zavolimo ga. Zavolimo sebe.

Možemo samo raditi na prihvatanju sebe i svega što jeste. Jer tu je ključ. Ništa nam se ne dešava slučajno i nema srećnih i manje srećnih ljudi. Sva iskustva smo jednom kao duše odabrali proživeti. Sve je kako treba i sva iskustva su našoj duši prilika da poraste i spozna još nešto novo. Zar to nije sjajno?

Da li je jednostavno ovako posmatrati na život? Izuzetno! I donosi olakšanje.

Da li je lako? Ne. Zahteva svest i podsećanje! Uvek iznova novu reakciju. U svakom momentu zdrav izbor.

Jesu li nam naši roditelji šta skrivili? Ne! Sami smo ih birali!
Jesu li naši partneri loši? Ne! Iz najveće ljubavi na nivou duše iznose nam ono što je našoj duši potrebno da spozna.

Jesu li bolesti kazna? Ne, već prilika da se promeni smer kretanja u životu, od spolja ka unutra! Bolest je siguran poziv da se posvetimo sebi. I razumemo šta nam je potrebno da naučimo.

E, sad, žive li svi ljudi sa svešću o izboru duše? Ne. To moramo znati. Treba imati na umu ko je preko puta nas i sa kim razgovaramo. 

Da li je moguće živeti sa svešću o tome uvek i zauvek? Kako smo svakako ljudi, ne znam mogu li reći da je moguće. Ali što više radimo na sebi i svesno biramo svoje reakcije i razumevanje života, mnogo nam manje vremena treba da razumemo da je nama potrebno baš sve što smo iskusili. I tada se izdižemo. A sa visine je pogled predivan!

Da li nam šta nije potrebno? Samo patnja, nju sami biramo. Bol je dobar, patnja nepotrebna. Bol nas poziva da sebe upoznamo, bol nas budi i osvešćuje. Patnja je stanje u kojem ne razumemo, tada ili ne želimo ili ne nalazimo snagu da se izdignemo iznad situacije i razumemo sebe. Mi sebe imamo priliku da upoznamo stalno. Kroz situacije, kroz bol, kroz odnose.

Bežati od sebe nas samo udaljava od rasta, spoznaje sebe i prihvatanja sebe. A nelagoda suočavanja traje zaista kratko. Tren, treptaj, sekund. Sve nakon toga prerasta u osećaj zahvalnosti prema sebi i ponos zbog hrabrosti koji smo odabrali.

Stoga, oprostimo sebi na svim izborima naše duše koji su doneli bol. I na svim izbegnutim prilikama da se suočimo, da razrešimo svoje boli i strahove.

Zahvalimo sebi na svim iskustvima iz kojih smo izašli bolji, jači i bogatiji! Za iskustvo, oproštaj, prihvatanje. Zahvalimo sebi na životu! I životu na prilici da biramo da reagujemo drugačije. Budni, svesni, sa ljubavlju.

Oprosti, molim te,

Hvala, volim te!heart

Grlim vasheart

Vera

Postavi komentar

Postavi komentar