Od sutra ću...

Od sutra ću...

Ne nabijajte deci tremu i strah nabrajanjem kako sutra počinje škola, izjavama tipa: “a od sutra…”; “do sada si se odmarao/la, a od sutra..”, a ponajviše ono “srećno u školi, srećna školska godina”, i takve stvari. Kada čovek ide u rat onda mu se govori srećno.

Time im gradite pregrade u životu, stvarate im zone, “tada” protiv “sada”, “lagodno” protiv “teškog”, “razbibrige protiv odgovornosti”. Setite se svoje škole i sadašnjih kompleksa i strahova kojih imate kad se morate vratiti s godišnjeg odmora na posao! Mislite da je to slučajno? Ta trema u stomaku, nevoljnost, nelagoda, osećaj težine…?

Jeste li bili nervozni kada bi počinjala škola? Jeste li osećali tremu u stomaku i nekakvu neshvatljivu zebnju, bezvoljnost, dosadu, otpor?

Mi smo sve podelili na zone, nekakva područja u životu, “od sutra ću”; “svaki dan je novi poklon (A noć? Šta je s njom?)”; “jedva čekam godišnji odmor, vikend, rođendan, Božić”, duga je to lista.

Svaki udah je zapravo nova prilika i u njega stane celi život. Odgovornost je uvek ista, a “teško protiv lakog” ne postoji, jer ako ćemo iskreno, odlazak na godišnji odmor može biti i pakao (setite se samo kilometarskih kolona na 40 stepeni). Iza svega toga stoji sasvim druga priča, a to je “ovo protiv onoga”.

Ako govorite deci da su se celo leto igrala i zabavljala, a od sutra počinje nešto sasvim drugo (naravno teže, treba se čuvati i paziti i želite im sreću u tome), to onda postaju intervali života, “jedvačekanje” nečeg tamo što dolazi i nelagoda kada to prođe, a vraća se “staro”.

Učite decu da vole promene.

Učite ih da traže užitke u svim situacijama i “jedvačekanje” svakok zadatka, obaveze, interakcije s drugom decom. Učite ih kako da se nose sa zlostavljačima, neka vam pričaju svoja iskustva tih trauma, kako ih doživljavaju i što ih vređa u njihovim rečima. Setite se svojih drama s takvom decom i zapitajte se jeste li se ikada iscelili iz njih?

Sećam se svojih situacija iz detinjstva… Dolazio sam kući plačući, u suzama i čuđenju. To je išlo toliko daleko da sam ponekad odbijao da idem u školu ili sam išao pod velikim stresom. Izbegavao sam svoje mučitelje, bežao od njih, ali oni bi me uvek ščepali. Oni su moje izbegavanje doživljavali kao otpor i to im je bila prilika za osvetu.

Naravno, niko nije mogao rešiti te stvari, one su se i dalje događale. Odrasli nemaju pojma, ne znaju šta će s tim. A nemaju, jer nisu iscelili svoje traume iz detinjstva koje su tadašnji odrasli smatrali bezazlenima i “čeličenjem”.

Sve su to sećanja i obrasci, najvjerovatnije nerešeni unutrašnji konflikti nas samih koji se onda prenose na decu. Program nasilnika, odnosno samovažnosti počinje vrlo rano i neki roditelji ga velikodušno podržavaju jer misle da je to oružje za opstanak u surovom svetu. Deca toliko veruju u taj “alat” da ulažu svu energiju i pouzdanje u njega i on zaista počne delovati: ostala deca ih se počnu plašiti ili im se pridružuju u klanove protiv drugih grupa. Cilj je da agresijom energetski iscrpe žrtvu, tako da se ova slomi.

Čovek bi pomislio što osmogodišnji dečak može zameriti drugom osmogodišnjaku, mislim, kakvog materijala tu ima za maltretiranje? Ali, eto itekako ima – sva sećanja naših predaka! To su vrlo kompleksne umne petlje i nije jednostavno s tim izaći na kraj.

Dakle, sutra ništa ne počinje.

Nastavlja se njihova Ljubav i razigranost, jer iz ovih potiče cela perspektiva života. Pomozite im da svojom pažnjom neguju taj segment i iz njega deluju prema onome štogod se pojavi u njihovoj svakodnevnici. Nemojmo se čuditi Šveđanima, Norvežanima – da bi se takav sistem razvio, on treba prvo izrasti u nama samima. Država koju imamo rezultat je našeg unutrašnjeg otpora i straha. Ako nam deca rastu u iščekivanju boljeg sutra (praznici, godišnji, rođendan, novi tablet) to rezultira teško isceljivim traumama jednom kad to prođe. Setite se…

Za Planetu radosti piše pisac i duhovni učitelj, Neno Ljubić.

Više o njegovom radu možete pročitati na njegovom sajtu, gde se možete informisati i o sjajnim seminarima i meditacijama koje drži u Splitu, Beogradu, Novom sadu...

https://nenadljubic.com/

 

Hvala, volim te!

Postavi komentar

Postavi komentar