Nije važno koliko smo motivisani, već koliko smo sebi podrška

Da li uvek uspeš sebe da motivišes da ustaneš iz kreveta čim zvoni alarm?

Da li uvek odoliš slatkišima iako želiš da smršaš?

Da li si sebi podrška? Jesi li i sebi dobar roditelj?

 

Došla sam do velike spoznaje- Nije važno koliko smo motivisani, već koliko smo sebi podrška!

 

Uvek sam se pitala da li uspešni ljudi uživaju u svakom koraku koji ih je do uspeha doveo. Sigurna sam da su barem u nečemu disciplinovani i da ih je niz dobrih odluka doveo do dobrih navika. A da li je i njima teško, kao meni, da ustanu i kad je napolju hladno i mračno, da vežbaju i kada su umorni, da odbiju kolač i kada su loše volje. Sigurna sam da jeste. No, to ipak učine. Ustanu, vežbaju, meditiraju ili šta god je već njihov ključ za mir i uspeh.

Potupno sam uverena da je svaki uspeh skup niza brojnih aktivnosti, iskoraka, pobeda nad samim sobom, pređenih hiljada km i da doslednost, upornost, posvećenost i čelična volja stoje iza svega.

Kako nekima uspeva da ostanu disciplinovani i pobede sebe na dnevnom nivou?

Na ovo razmišljanje me je podstakla činjenica da se ja najbolje osećam kada sebe pobedim svakodnevno i kada disciplinovano ispoštujem neke dobre odluke. Nekada treba zaista mnogo snage. Nekada ne ide. Nekada pada kiša. Nekada zaglavimo u gradu. Nekada nam se nešto ne radi. Sve je mnogo lakše kada aktivnosti postanu navika. Međutim, do stvaranje navike treba da prodje dosta vremena. Treba sebe bodriti, ali i naterati i pobediti sve mehanizme koji nas odvlače od uspeha, koji povlađuju našoj lenjosti ili već nekim kreativnim izgovorima.

Kao što uvek volim da pomenem, moja ćerka je moj najveći učitelj. Promišljanje o njoj i našem odnosu uvek me dovede do spoznaje o sebi, pa i ovaj put.

Koliko puta u toku dana samo Emi pomenem da pije više vode, obuje papuče, opere ruke, ukoliko to sama ne uradi. Nekad joj se samo igra, normalno... Srećom, roditelji su tu da podsete.

Koliko joj puta dnevno kažem da je predivna, talentovana i voljena! Ona zna da sam uvek tu za nju! Zna da je moj prioritet. Da li sam uvek sebi prioritet? Da li sam uvek nežna prema sebi? Jesam li sebi podrška? Hm...

Uvek ću joj strpljivo objasniti zašto je važno da ode na trening, iako joj se igra, zašto je bolje da prvo uradi domaći, pa onda slobodno uživa u zabavi. Uvek mi je važno da jede zdravo i retko kada sam popustljiva kada je u pitanju neka grickalica ili slatkiš. Korišćenje telefona i tv-a ograničeno. Prava mama davež, a rekla bih u isto vreme i najbolji prijatelj.

Pitanje je, jesam li sebi uvek tako dobar prijatelj?

Primetila sam da uvek ustanem na vreme da je spremim za školu. Ali, kada planiram vreme za sebe dok ona spava, neretko pritisnem snooze. 

Zašto je meni izazovno nekada da legnem na vreme, ustanem dovoljno rano  i kad je hladno da bih se sebi posvetila, da odem na trening ili jedem zdravo? Upravo mi je sinulo? Jesam li ja sebi dobar roditelj? Gurkam li ja sebe ka najboljoj verziji sebe? Ili popuštam nad banalnim izgovorima?

Kako se ja apsolutno savršeno osećam kada ispoštujem jutarnju rutinu i sebi se posvetim pre svitanja, kada treniram i jedem samo zdravu hranu, zaključak je jedan jedini- tada se osećam voljeno! Hej da! Teško je ustati, ali je to čin ljubavi prema sebi. Učinim za sebe nešto i kad mi nije do toga! Wow! To je to!
Tada osećam da volim sebe! Osećam da sebe bodrim i podržavam! Osećam vetar u sopstvena leđa i let ka punom potenicjalu. Osećam da o meni neko brine i važno mu je da sam zdrava, zadovoljna i dobro. Osećam da činim pravu stvar za sebe! Osećam da sam sebi sjajan roditelj!

Eureka! Ključ i jeste u tome da sebi budemo taj dobri roditelj!

Blag i nežan kada smo ranjivi, ali nepopustljiv kada je u pitanju iskorak zarad našeg najvišeg dobra.

Konačno sam se vratila rutini koja mi donosi obilje zahvalnosti, osećaja ispunjenosti i ozbiljan impuls energije.

Da, moje navike su sada meni na korist!

 

Ja imam svoj recept za osećaj ispunjenosti i dovoljno energije.


Dovoljno spavam.

Budim se u 5.30h.

Jutro počinjem meditacijom i nekim mentalnim vežbama koje mi izuzetno prijaju.

Nakon toga vežbam i tuširam se naizmenično hladnom i toplom vodom.

Ne rasipam energiju na distrakcije na telefonu već se potpuno usmerim ka sebi.

Pijem baš mnogo tečnosti i jedem hranu od koje moja energija raste i mnogo je stabilnija.

Pišem i posvećena sam sebi.

Pišem dnevnik zahvalnosti i često nemam vremena da nabrojim sve na čemu sam zahvalna, jer bih mogla o tome pisati celi dan.

 

Šta mi je ova rutina donela? Šta mi je donelo ovo roditeljsko bodrenje same sebe?

 

Osećam se ispunjeno, zahvalno, odmorno i puna sam energije.

Bolje izgledam, jer se mnogo bolje osećam.

Smirenija sam.

Imam mnogo više strpljenja.

Osećam da sam preplavljena ljubavlju.

Produktivnija sam.

Jasnije čujem svoje ideje. Inspirisana sam.

Mnogo se jasnije izražavam i brže donosim odluke.

Ne moram sebe terati da pišem, jednostavno pišem.

Mnogo sam bolje organizovana. Imam osećaj da imam više vremena, iako dan i dalje traje 24 sata.

Imam više samopouzdanja.

Više verujem u sebe i svoje sposobnosti.

Prisutnija sam.

Više uživam.

Mnogo više dajem ljubavi.

Benefita je bezbroj!

 

Sve to samo zbog jutarnjeg rituala?

Neko bi rekao da je jutarnji ritual dao rezultate. Meni jeste, jer sam jutarnji tip i ovo je moj način da dam svoj maksimum. Međutim, nije ovo toliko jednostavno i površno. Tvrdim da je rezultate dala ljubav prema sebi i to što sam samoj sebi dobra podrška. Disciplina i jutarnji rituali su moj način da sebi izrazim ljubav, da učinim nešto za sebe. Da dam više. Da se pokrenem.

Koji je tvoj put? Šta je za tebe put do osećaja ispunjenosti? Kada imaš vremena da se sebi posvetiš? Da li meditiraš? Vežbaš?

Svaki put kada uradimo nešto dobro za sebe iako nam se to ne radi, iako nam se spava, iako nismo raspoloženi ili je tmurno ili šta god sve može biti izgovor, mi smo sebi dobar roditelj. Svaki put!

Mi tako iskazujemo brigu o sebi. Na taj način sebe negujemo i volimo. Mi smo baš tada sebi podrška. Verujemo u sebe i sopstveni potencijal.

Od svoje dece nikada ne bismo odustali. Ne bismo digli ruke od njihovog zdravlja i dobrobiti.

Budimo dobar roditelj sebi baš kao što jesmo ili bismo bili svom detetu. Nije važno sada pitanje ima li neko iskustva u ulozi roditelja. Ni da li vas deca uvek poslušaju.

Sedite, promislite, šta biste odlučili da je vaše dete u pitanju, čemu biste pokušali da ih naučite.

Hoće li dete ići u školu iako je hladno? Hoće li pre pojesti jabuku ili čips? Hoće li odmoriti ako ima temperaturu? Hoće li radije nastaviti da razvija svoj talenat ili odustati jer je teško?

Svako od nas ima svoj savršeni put. Svako ima svoje načine kako doživljava ljubav prema sebi. Svako od nas treba sebi biti podrška, oslonac, najveći fan, baš kao svaki dobar roditelj.

 

Najlakše je upirati prstom i pronaći bezbroj mana našim roditeljima. Najlakše je kriviti njih za naš nedostatak radnih navika, discipline u vežbanju, za manjak samopouzdanja i slično.

Nije lako preuzeti odgovornost za sopstveni život i uraditi nešto za sebe, promeniti nešto kod sebe, iskoračiti, pobediti.

Nije lako, ali je APSOLUTNO OSLOBAĐAJUĆE! Tu je naša moć! Nadomestimo sebi sve što nam je kao deci falilo i prestanimo se hvatati za izbledele slike nekih malih žrtava. Nismo mali. Nismo žrtve. Moćni smo i možemo mnogo! A oni su radili najbolje što su znali. Najbolje. I hvala im! Dalje možemo i mi sami nešto za sebe učiniti.

 

Zastani. Zapitaj se. Zavoli sebe.

 

Šta činiš za sebe svakodnevno?

Osećaš li se zadovoljno?

Jesi li sebi dobar roditelj?

Veruješ li da je život fer prema tebi? A jesi li ti fer sam prema sebi?

 

Jako je jednostavno i nimalo lako. Ali je moguće. I mnogo dobrog donosi. Oslobađa. Ispunjava. Raduje. 

Tako se voli.

 

Grlim vas,

Vera

Postavi komentar

Postavi komentar