Mudra priča o ljutnji

Jednoga dana je jedan monah odlučio da meditira u osami, daleko od svog hrama. Odvezao je čamac nasred jezera, usidrio ga, zatvorio oči i započeo svoju meditaciju.

Nakon nekoliko sati neprekidne meditacije odjednom je osetio udarac drugog čamca. Oči su mu još uvek bile zatvorene dok je u njemu rasla ljutnja. U jednom trenutku je odlučio da otvori oči i izgrdi osobu u drugom čamcu. Kako li se samo usuđuje da ometa njegovu meditaciju. Međutim, kada je otvorio oči ugledao je prazan čamac, koji se verovatno sam odvezao i doplovio do sredine jezera.

U tom je trenutku monah je doživeo veliku spoznaju. Shvatio je kako se ljutnja nalazi u njemu. Potreban joj je samo mali udarac nekog spoljnog objekta da isprovocira da se ona manifestuje.

Od tog trenutka, kad god da naiđe na nekoga ko ga iritira ili mu izazove osećaj ljutnje, on sebe podseti: “Ova osoba je samo prazan čamac. Ljutnja se nalazi u meni.”

 

Preuzimanje 100% odgovornosti za sebe i svoj život jeste velika moć. Ne postoji nešto u drugome, što može izazvati osećaj u meni, ako tog osećaja u meni već nije bilo. Kada shvatimo da je sve u nama, a da su drugi ljudi samo pomoćnici na našem putu da spoznamo sebe i shvatimo od kojih je osećaja sastavljen naš karakter, za svaki susret, svako poznanstvo i svako iskustvo možemo osetiti samo duboku zahvalnost.

 

Voli vas vaša Planeta radosti

 

Postavi komentar

Postavi komentar