Koliko košta disciplina?

Može li disciplinovan čovek biti opušten, razigran i radostan?

Ili bolje, može li čovek bez discipline biti srećan?

 

Da li vi znate šta vam donosi osećaj zadovoljstva?

Znate li koje navike vam pomažu da se osetite dobro?

Šta vam pokreće osećaj da ste uradili nešto dobro i važno?

Koliko je lako biti dosledan dobrim navikama?

Koliko je teško odupreti se starim lošim navikama?

Šta je to što nas koči?

 

Ne znam kako vama ide da sebi date ovaj odgvor na ova pitanja, ali ja svoje odgovore znam.

Da li sam uporna i dosledna u svojoj disciplini i da li odustajem od onoga što mi donosi boljitak? Vrlo često jesam uporna, ali ne u disciplini, već u svojim lošim navikama. Pokušavam da hakujem svoj mozak i da dođem do nekih objašnjenja. Tražim od sebe spoznaju šta je to u čoveku što ga sputava da bude srećan?

Koliko god sanjarili o odmoru, opuštanju, osećanju radosti uvek zamišljamo lenčarenje, a zapravo, istinski osećaj ispunjenosti ide uz disciplinu i posvećenost razvijanju sebe i svojih snova.

Kod sebe sam primetila da kada ustajem jako rano ujutru i sledim svoju jutarnju rutinu, osećam se sjajno. Kada sam strogo disciplinovana da poštujem potrebe svog bića i tela i iskoračim iz loših navika odlaganja, definitivno zadovoljstvo raste i osećaj ispunjenosti  me preplavljuje.

A zašto ja odstupam od svojih navika?

Kod mnogih situacija gde već zaista znam kako je potrebno da reagujem da bih se dobro osećala i izdigla, samu sebe iznenadim što odaberem neku staru reakciju koja mi ni najmanje ne služi.

Ja to zovem valjanje u blatu devojčice obučene u belo koja obožava da bude čista. Valja se moj ego u blatu i posmatra sapun, vodu i čistu odeću za kojima čezne, ali sam bira da nastavi da se prlja. Ovo je moja neka slika kako objašnjavam sebe ponekad.

Imam utisak da je čovek navikao na patnju i bol, ako je prisutna i praksa da se drugima žalimo i kukamo, onda postoji i navika i potreba i za tim. Neki ljudi obožavaju svoju patnju, savršeno se već dugo nalaze i snalaze u ulozi žrtve te se jako teško oslobađaju onoga što ih može osloboditi upravo ove uloge. Nekada se podsvesno plašimo da nas neće više voleti kada se promenimo. Ako se promenim, neće me prepoznati oni koji su me voleli sa svim mojim navikama da patim. Da li će me voleti? I onda ostajemo iz straha od promene u istim filmovima, istim problemima, istim teskobama.

Pobediti sopstvene navike, sopstveni karakter potreban je ozbiljan napor i za ovo je potrebna snaga, ali i odlučnost.

Mnogo navike koje donose benefite na svim poljima nije lako slediti. Mnoge traže od nas početnu bol. Mnoge traže odricanje. Mnoge traže svest da se prepozna nagrada i uživanje u dobrim rezultatima do kojih ih može odvesti samo i jedino disciplina. I posvećenost.

Ustati u 5-6h ujutru od nas traži da organizujemo dobro svoje vreme i legnemo na vreme.

Traži da ugasimo kompjuter. Da ne odgledamo film do kraja. 

Traži od nas da ustanemo i kad je hladno ili mračno.

Traži od nas da ne pritisnemo snooze i prividno uživamo u još jednom kratkom snu.

Traži od nas da pobedimo sami sebe.

Traži od nas da načinimo korak i napor.

Nije lako!

A šta može doneti?

Meni donosi vreme za sebe kada svi spavaju.

Vreme bez ometanja raznih aplikacija i porukica.

Vreme kada je toliko tiho da mogu čuti svoje unutrašnje biće i otkucaje svoga srca.

Pruža prostor da se opustim i dan počnem lagano.

Priliku da uživam u sebi i svojim planovima.

Priliku da nađem vreme za vežbanje.

Priliku da nemam izgovor zašto ne stignem da meditiram. Ili pišem. Ili šta god.

Opuštenija sam, svesnija sebe, zahvalnija.

Jasnije vidim, bolje čujem, sebe osetim.

 

Kod dobrih navika važna je i istrajnost. Ne odustati pri prvoj prepreci!

Kada jutro počnemo smireniji i opušteniji, lakše doživimo sve ono što nam se dešava.

Mnogo više obraćamo pažnju na svoje misli.

Mnogo smo svesniji šta i kada i koliko jedemo.

Uspevamo da ulovimo negativnu misao pre nego što ona pokrene i emociju.

Lakše prepoznamo svoje misli kao izgovore.

Postižemo bolje rezultate.

Imamo prostora uz posao i obaveze nađemo vreme za neki skriveni san.

 

Čemu god enegiju dajemo, to raste!

Kad energiju ulivamo u svoje snove, svoje dobre ideje, rezultati su neizbežni!

 

Šta su vaši rituali koji vam pomažu da budete produktivniji, efikasniji, prisutniji?

Za svakog postoji recept za sreću, on nije univerzalan. Ali verujem, za svakog je disciplina put do sreće.

 

Cena discipline je visoka. Nagrade i benefiti su brojni.

Recept kvalitetnog života jeste prevazići sebe u mnogim situacijama. Razvijati se. Stvarati.

Disciplina je ima visoku cenu, ali je nagrada neprocenjiva.

 

Voli vas Vera

 

Postavi komentar

Postavi komentar