Jutaranja sa Bogom

Jutarnja kafica sa Bogom

Jednog jutra probudio sam se u potpunom miru i odlučio da u skladu sa tim provedem svoj dan. Skuvao sam kafu, seo u fotelju i iz sobe sa predivnim pogledom posmatrao Dunav, nebo, krovove zgrada, drveće koje se njiše na vetru, fasadu koja je oštećena, ali baš na takav način da u njoj primećujem veliko srce, ptice koje slobodno kruže nebom… Zahvaljivao sam se na svakom detalju koji sam video, potpuno spontano. Nekako sam znao sam da nikud ne moram da žurim i da je sve u savršenom redu. Preplavljivao me je osećaj velike slobode. Kada se tako osećamo, sa lakoćom volimo, zahvaljujemo se, u miru smo sa samima sobom i čitavim Univerzumom. To je ono za čim zapravo svi tragamo.

Odjednom se pojavilo pitanje – da li bih mogao na efikasniji način da prenesem tu poruku? Zatvorio sam oči i obratio se najmudrijem delu sebe kroz neku vrstu molitve. Osećao sam da je to ono što Nil Donald Volš naziva „razgovorima sa Bogom“. Ujutro i uveče smo nekako najmirniji i najspremniji za takvu vrstu komunikacije, jer se još nismo upleli u svakodnevnu jurnjavu. Spontano sam izgovarao reči koje su mi padale na um i zahvaljivao se na vođstvu i inspirativnim idejama koje su me dovele do ovog stanja. Zatim sam postavio i pitanje.

Ispio sam prvi gutljaj kafe i u narednom trenu setih se slike koju sam video nedelju dana ranije. Na levoj strani je bila sićušna semenka, a sa desne - stablo džinovske sekvoje, najviše na planeti. Istog trena sam se nasmejao, jer sam znao da se nisam slučajno „setio“, već je savršeni odgovor munjevito stigao. Pošto su svi odgovori već u nama, verujem da oni i ne putuju, već je samo pitanje koliko smo u stanju da ih „čujemo“.

Od jedne sićušne semenke koja je nešto veća od glave čiode, vremenom nastaje impozantno, najviše stablo na planeti, koje jednostavno zadivljuje. Shvatio sam da je potrebno da budem strpljiv i da se sve razvija svojim, harmoničnim tempom. Osećaj radosti me je ispunio što sam još jednom razumeo odgovor, ali sam odmah postavio novo pitanje: „A šta je sa novim tekstom koji pišem?“. U milisekundi se pojavila druga misao kao odgovor: „A da prvo na miru popiješ tu kafu?“.

Nasmejah se samom sebi. Još jednom sam poleteo u budućnost i zaboravio na najvažniji trenutak – SADAŠNJI. Suština ispijanja toplog napitka u jutarnjim satima za mene ustvari predstavlja period kada svesno radim samo jednu stvar. Tada me preplavljuju mir, zahvalnost, sloboda, ljubav prema čitavom Univerzumu, a iz tog stanja dolaze najbolje ideje.

Počnite svoj dan na način koji vam najbolje odgovara, jer nije slučajna ona izreka „Po jutru se dan poznaje“. 

Ukoliko vam se dopao tekst, više o radu autora teksta saznajte na njegovom YouTube kanalu:

https://www.youtube.com/user/doctorbgd

 

Za Planetu radosti Marko Maoduš

 

Postavi komentar

Postavi komentar