Dete Sreca

Budilnik Planete - Nežno prema sebi

Posmatrajmo od jutros sve misli i reči koje upućujemo sebi. Kako se obraćamo sebi? Imamo li razumevanja? Nežnosti? Ljubavi? Strpljenja? Pratimo malo taj razgovor našeg ega sa samim sobom i osvestimo ton kojim sebi govorimo. A onda donesimo odluku da budemo prema sebi nežniji. Da budemo puni razumevanja za sebe. Da pronađemo ljubavi i strpljenja. Pokušajmo se ophoditi prema sebi kao prema bilo kom malom detetu. Dete koje tek uči da hoda nije ni brzo ni spretno dok se ne uvežba. A to svakako ne bismo osudili. Razumemo. Nežni smo. Pokušajmo jednako obratiti pažnju na sve one misli i reči koje sami sebi adresiramo i ne dozvolimo grubost. Nađimo milosti i blagosti. Pohvalimo sebe za sve ono što smo već savladali ili što posvećeno pokušavamo da naučimo. Bodrimo sebe tokom svakog koraka koji tek uvežbavamo. Utešimo to dete u nama, koje je vrlo često zna biti nesigurno, uplašeno, usamljeno. U svakome od nas i dalje živi dete koje smo nekada bili, sa svim onim dilemama i strahovima koje samo dete može imati. Volimo sebe, zagrlimo sebe. Dete koje se oseća sigurno i voljeno brže i lakše se razvija. Napreduje. Usuđuje se. Neustrašivo je. Radosno je. Negujmo to unutrašnje dete sa puno ljubavi. Osvestimo najpre kako izgleda taj dijalog u našim mislima i donesimo odluku da ga promenimo, ukoliko nam nije od koristi.

Pratimo tok svojih misli i pokušajmo svaki negativni komentar pretvoriti u afirmaciju: Ja sam osoba vredna ljubavi, nežnosti, pažnje i razumevanja. Zaslužujem ljubav i svako dobro i dopuštam sebi da budem ko jesam. Oslobađam se potrebe da sebe kritikujem i da se zadržavam u realnosti koja mi se ne dopada. Pronalazim razumevanje za svaki svoj postupak, misao i reč i sve ono, što mi ne služi, puštam da ode. Otvaram se za predivna nova iskustva u realnosti u kojoj sebe volim i poštujem. Ja volim život i život mi uzvraća trostruko!

Za Planetu radosti

S ljubavlju Vera

 

Postavi komentar

Postavi komentar