Budilnik Planete - Kome udovoljiti, sebi ili drugima

Da li se ti dopadaš svima?

Naše najveće nezadovoljstvo kreće od potrebe da se dopadnemo svima.

Sloboda počinje onog momenta kada prestanemo brinuti o tome šta drugi misle o nama.

Kada posmatramo malu decu pažljivo, možemo uočiti prave male svece i učitelje koji nas mogu podučiti životu samo ako bismo bili spremni podsetiti se istina o životu.

Kada će se roditelji najviše ljutiti? Kad ih dete ne posluša. Kada dete preglasno izrazi soje negodovanje ili svoje želje. Kada dete čini nešto što će drugi iskomentarisati kao nedopustivo. Naravno i Bogu hvala, nisu svi roditelji takvi. Ali zapitajmo se, zašto su to baš situacije u kojima se ljutimo na svoju decu? Zato što nas podsećaju na sve ono što mi više nismo, što smo zaboravili i što treba ponovo da postignemo. Sloboda izražavanja emocija. Sloboda izražavanja mišljenja. Sloboda izražavanja stava. Ovde pre svega mislim na baš malu decu ili decu kod kojih se ta sloboda zadržala nešto duže. Beba će najslobodnije plakati i vrištati ako joj potrebe nisu zadovoljene. Dete koje hranimo će bez problema odbiti hranu koja mu se ne dopada. Ono će se pobuniti da nešto učini ukoliko za to nije raspoloženo. Ono će vrištati ako padne i udari se. Besneće ako mu neko otme igraču. Slobodno tražiti sve ono što želi da dobije. Slobodno će iskazati ljubav, tražiti pažnju, zagrljaj ili utehu. Sve ovo će trajati dokle god mu roditelji ne ponove dovoljno puta da ne sme tako da se ponaša, da „nije za dečake da plaču“ ili ne smeš biti ljut na drugara jer je to sin tatinog šefa. Kada umešaju prste oni koji su i sami nekada bili slobodni, pa zaboravili, počinje da se guši sloboda deteta da bude ono što jeste. I onda kao odrasli dolazimo u situacije da nam je teško da pronađemo odgovore u sebi, jer smo, toliko puta morali odustati od svojih stvarnih želja zbog vaspitnih mera. Pitamo druge za savete jer smo navikli da „odrasli/drugi“ bolje znaju od nas. Onda shvatimo da imamo problem da se odlučimo na promenu jer smo svesni da će reakcija okoline biti burna.

Da ne pomenem foliranje koje smo sposobni da postignemo kada smo u okruženju onih koje slabo poznajemo ili nam se ni ne dopadaju. Pa onda pobegnemo od sopstvene želje i udaljimo se od sebe. I tada se živi neki tuđi život. Život kakav treba da ispuni očekivanja roditelja, rođaka, partnera, dece, kolega, nadređenih, podređenih, poznanika, komšija i društva uopšte. I kada tako lepo odglumimo te neke fikcije odlazimo svojim kućama i ostajemo sa sobom nezadovoljni. Vrlo često, čovek nesvestan počne da krivi okolinu ili da stvara podsveni gard, otpor ili mržnju prema ljudima čija očekivanja želi da opravda. A suštinski ljut samo na sebe jer se ne dopada sebi, jer je izneverio sebe ne bi li ostao veran okvirima drugih ljudi. I kada to sve dovoljno dugo traje bližimo se dnu i hvala Bogu, u nekom momentu tresnemo o tlo, zatrese se sve i odlučimo stati za sebe i poslušati sopstveno srce. Najčešće nam je potrebno da se prisetimo kako se to osluškuje sopstveno biće, ali jednom kada osetimo da ono peva i poskakuje od radosti, ne treba se osvrtati i odustajati.

Zato se hrabro treba upustiti u odrastanje. Dopustiti sebi da osetimo sve što osetimo. Da izrazimo svoje emocije i mišljenje kada je potrebno. Dozvoliti srcu da nas vodi ka našoj svrsi. Pristati na promene koje će nas dovesti do našeg punog potencijala. Prepustiti se životu. Da li ćemo ikoga razočarati? Sigurno. Ali to je samo zato što ćemo im poput ogledala pokazati sve ono što nemaju hrabrosti da preduzmu i te ljude treba razumeti. Treba im dati vremena i ljubavi.

Kada se dopadamo sebi i kada dopustimo sebi da budemo ono ko jesmo suštinski, ceo Univerzum će nam pomoći da za to budemo i nagrađeni. Nekada se ti darovi sakriju u rastanak sa starim prijateljima, nekada se sakriju u otkaze i slične izazove. Ponovo samo i isključivo kako bismo lakše uočili kuda treba da se krećemo i koga da na tom putu srećemo.

Nikada se niko nije svakome dopao. Dokle god se svako potrudi da se dopadne sebi, biće barem jedna osoba koja će nas beskrajno voleti. A taj odnos jeste i najvažniji na ovome svetu, odnos prema sopstvenom biću.

 

Voli vas Vera

 

 

 

Postavi komentar

Postavi komentar