Blizanci

Blizanci i njhov Univerzum

Rodila sam se 22. marta, samo pet minuta pre mog brata blizanca koji se i danas ne buni što sam ipak uspela da se rodim prva. Možda smo nas dvoje imali takav dogovor još dok smo bili u maminom stomaku. Taj naš sporazum trajao je i nastavio se dok smo bili deca... Kad god bismo igrali neku igru, video bi da gubim i puštao me je da pobedim. Nije želeo da se mučim, rastužim ili rasplačem, niti da me bilo ko ili bilo šta povredi. Postavljao se kao zaštitnik i u naivnim dečjim igrama, branio me od “babaroga” i svega što se krije u mraku i ispod kreveta, palio svetlo u mračnom tunelu kad god bi osetio moj strah. Blizanački svet sačinjen je od čiste ljubavi. Počinje u natalnom periodu, razvija se po rođenju, ne prekida se kad se putevi razdvoje, ne zna za strah, ego i ljubomoru. Taj svet je teško razumeti i osetiti, ne pokušavajte ući u njega, osim ako vam njegovi kreatori ne otvore vrata i puste vas unutra.

 

Bez obzira na to što život za nas dvoje bira različitu sudbinu, puteve, ljude i lekcije... Naš svet se ipak ne razlikuje toliko. On ima stranu kojoj je okrenut, kao i ja... On u rukama drži Istok, ja Zapad. I koliko god da smo fizički udaljeni, naše duše se spajaju na pola puta. Ma koliko bio daleko od mene, mogu da osetim njegov strah, bol ili tugu, iako možda u trenutku ne znam šta mu se dešava. Osetim nemir u stomaku, komešanje emocija koje ne mogu da opišem, niti objasnim, a toliko jakog intenziteta kao da se dešava meni. Shvatim da nisam u pitanju ja, već da ta emocija stiže izdaleka. Hiljadama i hiljadama kilometara daleka, informacija koja prelazi brojne zemlje da bi stigla do mene i otkrila mi strahove i brige moje druge polovine. Iako bi možda želeo da ne znam šta ga muči i šta mu se dešava, na to se ne može uticati , niti se može prekinuti... Veza toliko jaka, da od njene jačine ponekad pomislim da je nešto što se može uhvatiti i držati u rukama... Veza kojoj se ne nazire početak i kraj, a opet postoji i tako je realna. Mislim da je blizanački svet specifičan, nedokučiv i neobjašnjiv ukoliko i sami niste deo njega, jer nemoguće je posmatrati i razumeti ga, kao potpuni stranac. Isto tako, verujem i da se blizanački svetovi dosta razlikuju jedni od drugih, da nijedan nije nalik drugom. Svaki od njih na početku dobija mogućnost da izabere ko će biti njegova druga polovina, kako će izgledati njihov čudesan svet i kako će se u njemu igrati. Igra nikad ne prestaje, bez obzira na to što mi više nismo deca. Ta dečja, naivna igra koju smo započeli moj brat blizanac i ja traje već 25 godina. Počela je još kada smo bili plod, nastavila se kada smo kao deca jurili po ulicama, pravili kule od peska i igrali se sa koficama i lopaticama, kada smo učili da plivamo i vozimo bicikl i danas, kada se zaljubljujemo, padamo i ustajemo. Tu smo da uvek jedno drugo podignemo, utešimo, zagrlimo i volimo. To je beskrajna igra koja čini naš svet.

 

Za Planetu radosti pisala Milica Dačić

 

 

Komentari

Postavi komentar Prikaži komentare

Dok sam čitao ovaj teks, jako me je zbunila ta povezanost, ta mistična nit koja vas spaja kao da sedite jedno do drugog. Pokušavajući da vizualizujem šta se tu događa, samo su mi se pojavile tri "Graje" kako pokušavaju da preseku nit koja predstavlja Herkulov život. Verujem da takva ista nit povezuje i vas dvoje, kao i sve druge blizance na ovom svetu. Nit koju čak ni svemoćne i svevideće "Graje" ne mogu da preseku.
Ova misao me samo motiviše da razmišljam da postoje slične niti koje povezuju sve ljude ovoga sveta. Da nisu tako postojne, i da mogu lako da se pokidaju ukoliko se ne pazi na njih. Ali da isto tako mogu da pruže veliku utehu u teškim momentima, na isti način kao što vi pružate jedno drugom.
Voleo bih da ovaj tekst dospe do što više duša, i da ih osvesti da veza među ljudima postoji, i da ne treba da se zanemaruje, već da se neguje, jača i čuva od "sudbinskih makaza". Ipak smo svi mi deca Planete, pa samim tim i braća i sestre međusobno.

Milice, ti si samo jedna od "parova Bogova" među nama. Hvala ti na ovom predivnom tekstu, i havla Planeti što je tu za nas i što širi Radost.

Postavi komentar