Ajnstajn

10 misli Alberta Ajnštajna

Albert Ajnštajn je čuveni naučnik, sinonim za genija i snažan intelekt. Međutim, on nije bio samo inteligentan, već mudar. Njegov snažan um bio je podržan širinom duha. Mnogo je činjenica iz Ajnštajnovog života koje mogu biti veoma poučne na više nivoa, a njegove duboke misli mogu nas osvestiti. Mi smo odabrali one najinteresantnije:

 

1. Ne možemo kriviti gravitaciju što smo se zaljubili. (pali na nekog)

2. Duboko se zagledaj u prirodu i onda ćeš sve bolje razumeti.

3. Uči od juče, živi za danas, nadaj se za sutra. Bitno je da se ne prestaneš pitati.

4. Pokušaj da budeš ne čovek od uspeha, već čovek od vrednosti.

5. Ludost je činiti istu stvar iznova i iznova, a očekivati drugačiji rezultat.

6 .Jednom kada prihvatimo svoja ograničenja, prevazilazimo ih.

7. Pravi znak inteligencije nije znanje već mašta.

8. Samo dve stvari su beskonačne: Univerum i ljudska glupost. Mada za ovo prvo i nisam siguran.

9. Ne možemo rešiti problem koristeći isto razmišljanje koje ga je stvorilo.

10. Život možemo posmatrati na dva načina, kao da ništa nije čudo ili kao da je sve čudo.

 

Albert Ajnštajn je rođen 14. marta 1879. godine, u jevrejskoj porodici, nastanjenoj u gradu Ulm, u Nemačkoj. Bio je teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Prva asocijacija na Ajnštajna jeste nauka i njegova teorija relativiteta. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. 1921.godine dodeljena mu je Nobelova nagrada za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda”) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime „Ajnštajn” je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija i asocira nas na nauku. Međutim, njegove misli su misli osvešćenog, mudrog čoveka, koji je razumeo, ne samo fiziku, već život. Priča o Albertovom životu može biti primer i pouka na više nivoa. Zanimljivost iz njegovog detinjstva jeste da je on progovorio kasnije nego većina prosečne dece. Ajnštajn je sam tvrdio da nije progovorio pre svoje treće godine i da je i tada to nevoljno činio sve do uzrasta od devet godina. Zbog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije dečačke sklonosti da izbegava svaku temu u školi koja mu je dosadna, a da se intenzivno koncentriše samo na ono što ga interesuje, neki od njegovih poznavalaca iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali su čak da je on možda „retardiran”. Kada mu je bilo pet godina, njegov otac mu je pokazao mali džepni kompas i Ajnštajn je tada shvatio da nešto u „praznom” prostoru deluje na magnetsku iglu kompasa, da bi kasnije ovaj doživljaj opisao kao najveći otkrivački događaj njegovog života. On je, zabave radi, pravio modele i mehaničke spravice pokazujući tako odmalena velike tehničke i matematičke sposobnosti. Ajnštajnova priča bi itekako mogla biti primer za školske sisteme, gde bi se deci dozvolilo da slobodnije izraze svoja interesovanja. Ajnštajn se oženio sa Milevom Marić 6. januara, 1903. Ajnštajnova ženidba sa Marićevom, koja je bila matematičarka, predstavljala je u isto vreme i lično, ali i intelektualno partnerstvo i vezu. Što se tiče njegovih religijskih shvatanja, iako rođen u jevrejskoj porodici, kao odrastao čovek nazivao je svoju religiju „kosmičkim religioznim osećajem”. U „Svetu kako ga ja vidim” on je napisao: ”Teško ćete naći bar jednog među sortom dubokih naučničkih umova bez naročitog religioznog osećanja koje je njegovo lično. Ali to je drugačije od religije naivnog čoveka.”

Dokumentarni film o Ajnštajnu, možete pogledati na ovom linku:

https://www.youtube.com/watch?v=NyK5SG9rwWI 

Zahvalni smo što su nam dostupni podaci o ovom velikom geniju i njegovom životu.

 

Pripremila za vas Planeta radosti

 

 

Postavi komentar

Postavi komentar